10. jun
Dosadni utorak.
Nagovor sestre da odem i odradim taj godišnji sistematski pregled. Nije kao da se osećam loše, prosto smatram to gubljenjem vremena. Šta ću tamo kad me ništa ne boli. Dobro, bole me leđa. Ali to je normalno kad samo sedim. Vežbam kući, redovno treniram. Ali ajde, nikad nisam išao... otići ću.
Pregled u 14h.
Pa da obavimo i to.
Izlazim ranije sa posla, sedam u auto. Posle uobičajne gradske gužve, nekako dolazim do poznatog restorana. Skrećem desno i nailazim na rampu. Podiže se i izlazi čika iz obezbeđenja. Govorim mu da imam zakazano, pokazuje mi gde mogu da se parkiram. Zgrada kao da je tek napravljena, sve je u staklu, sve je novo.
Ulazim unutra. Jbt kakvo fensi mesto. Unutrašnje staklo još više dolazi do izražaja, sve sterilno, osoblje kao da je neko birao na kastingu. Ovde garant udaraju po ušima, pomislio sam. Sve fensi, svi nasmejani, kao da je neko ovim ljudima dao kolektivno drogu, da kad dođu na posao zaborave sve brige, bedne plate, probleme privatnog života. Da nemam osiguranje, nikad ovde ne bih ušao. Ovde običan Dobar dan košta 2000 dinara. Prolazi doktor nasmejan ... da li njega brinu cene u prodavnicama? Registracija auta? Ili komšijska cev koja je pukla i kaplje mu sa plafona? Da li noću može da spava od samoživih komšija koji prave buku, komšija koji večito nešto popravlja ili komšinice koja je glasna dok radi one stvari?
Nastavljam da se čudim, prilazim ka info pultu. Lepa devojčica me pronalazi u sistemu, sedam na stolicu da sačekam.
Dok čekam, gledam još malo prostor.
Sređeno je do perfekcije, mislili su na svaku sitnicu. Pored dvoseda na kojem sam sedeo, nalazi se neka biljka, a dole ono ukrasno belo kamenje. Sa druge strane, nalazi se fotelja, a iza aparat za vodu. Dok sam gledao uređen prostor, oko mi je privukla jedna plavuša. Izdvajala se, jer je bila starija i ozbiljnija od ostalog osoblja. Da li je neki šef ili tako nešto. Autoritetna je. Uglavnom je to bio skup mladog i lepog sveta, posebno devojke. Dok hodaju na klompama, dobiju na visinu, iako su u pantalonama sve, vidi se da su zgodne, vitke. Izdvaja se lepota, bez napadne šminke. Kao da postoji služba koja se bavi izgledom osoblja, posebno ženskog dela.
I plavuša koja mi je privukla pogled se uklapala u to. Iako starija, veoma lepa, sa nekim plavim očima koje ostavljaju snažan utisak kad pogledaju. Na brzaka sam je pogledao, pomalo krišom, nije u redu da neprijatno zagledam, a opet što sam je duže gledao, to sam uviđao njene detalje.
Dok sam je gledao, osećao sam da je vredna mog pogleda. Iako je radila sa koleginicama koje su mlađe i lepše, njene godine su joj donosile ozbiljnost koja je veoma privlačna uz lepotu koja je još uvek nije napustila.
Prišla je pultu i pričala nešto sa koleginicom, podigla je levu klompu i poigravala se sa njom. Na klompama je imala neke stikere zalepljene. Sive zvezde, i još neki sitni stikeri sa cirkonima razbijale su monotonost. Iako su pantalone skrivale, mogao se videti oblik guze. Kako mi je pogled išao ka gore, zaintrigirala me je kosa. Lepi uvojci su landarali po njenim ramenima, milujući joj obraze. Ima tako lepe pune obraze, mladoliko lepo lice.
Ubrzo je postala jedino vredno što sam gledao u toj prostoriji. Voleo sam da je gledam i doživljavam detalje.
Njena koleginica me poziva. Prišao sam pultu, stao kraj nje. Ona me nije konstatovala, ali me jeste krišom odmerila. Video sam to ... Nešto je pričala sa koleginicom. Sestra mi nabraja mi neke stvari, tek treću reč razumem. Pravim se da razumem, klimam glavom i pokazuje mi gde da idem hodnikom pravo, i da pokucam na druga vrata sa leve strane. Broj 8.
Uzimam papire i odlazim tamo.
Vrata su otvorena, video sam neki sto sa nekim sitnicama, dva kreveta, još jedan sto u daljini, lavabo i česmu na zidu. Kako sam video da nije bilo nikog, stajao sam ispred otvorenih vrata, čekajući da se neko pojavi. Stajao sam tako par minuta, potpuno smoren, pitajući se šta meni ovo treba u životu.
Zašto sad nisam u svom dvorištu, zašto nisam sa Grickom, uz hladno pivo slušam vetar i lišće, kuliram i razmišljam o životu.
Moja maštanja je prekinula ona. Prišla je, potpuno me razoružala svoj plavim očima. Gledao sam njene oči, dugačke trepavice, kao da se neko božansko biće pojavilo pored mene. Mirisala je osvežavajuće, kao proleće. Na tren sam joj pogledao usne. Kao da oči nisu bile dovoljno opijajuće, videh te grešne usne, savršenog punog oblika.
Pogledah na tren opet oči, a moju plovidbu njenim očima prekinuo sam sa Dobar dan. Ne znam odakle mi to, valjda je to bio poslednji trzaj realnosti, gde ipak ne treba da izgledam kao nekakav čudak koji neprijatno gleda bez da išta kaže.
Dobar dan, ja sam Dragana, hajde izvolite, da izvadimo krv za početak.
Ušao sam u sobu i rekao Oh, vađenje krvi odlično, oduševljeno sam rekao kao da sam odahnuo što je samo obično vađenje krvi. Zapravo i jeste bilo. To vađenje krvi je bilo mačiji kašalj od njene pojave. Seo sam na stolicu na koju je pokazala rukom.
Sedite.
Nisam skidao pogled sa nje. Upijao sam njeno lice, njena nedra i mali lančić sa čudnim priveskom. Upijao sam njene ruke, narukvicu i sat.
Delujete rasterećeno, ljudi su obično neraspoloženi kad treba da daju krv na analizu.
Verujem da vi to radite potpuno bezbolno, rekao sam
A jel, rekla je oduševljeno osmehivajući se.
Oh da, naravno. Verujem da nemate mnogo nezadovoljnih pacijenata.
Uozbiljila se i rekla Mogu da budu nezadovoljni, ali krv mora da se izvadi.
I ta njena ozbiljnost mi se dopala. I kad se osmehuje i kad pokazuje autoritet, sve je nekako privlačno na toj ženi. Posmatrao sam joj majicu kako otkriva njena nedra. Hteo sam da joj vidim grudi. Sve je diskretno, iako sam pokušavao, nisam video ni naznake donjeg veša. Sve je vešto krila.
Dok je spremala sve potrebno za vađenje krvi, primetio sam joj malu značku na levom džepu. Značka je bila u obliku stetoskopa, veoma simpatična. Pridaje pažnju detaljima. Ali nisam primetio burmu.
Sela je na stolicu, približila mi se. Bilo mi je drago što sam se lepo namirisao, što sam obukao moju omiljenu belu majicu koja mi super stoji. Dok se pripremala, bio sam hladan. Nisam hteo da pokažem da se plašim jednog uboda od te žene koja me je toliko lepo opila, da njene nežne ruke mogu bez problema i bubreg mogu da mi uzmu, oprostio bih joj, bol ne bih ni osetio.
Sedeo sam, nameštajući se da izgledam mišićavo, stiskajući ruke, da je fasciniram. Nisam planirao to da uradim, prosto sam uradio. Valjda je to refleksna reakcija organizma na lepu ženu, da je fasciniram mojom snagom. Okrenuo sam glavu na drugu stranu, spreman da istrpim svaku bol.
Od nje.
Коментари
Постави коментар